“Joga je u vezi toga kako da živite svoj život sve vreme.”
Erich Schiffmann
Ako tretirate jogu kao set alatki koje koristite u nameri da poboljšate nešto što mislite da nije dobro, kao što je zdravlje, fleksibilnost, snaga, balans, koncentracija, itd, znajte da je to kao dobar dan kod većine onih koji se bave jogom.
I sve dok verujete toj nameri, nećete imati problem da se naterate da sledite disciplinu, ili određen sistem joge, pa čak i ako to ne deluje onako kako mislite da bi trebalo.
Međutim, onog momenta kada izgubite veru u to da će vas joga dovesti do željenog cilja, okrenućete se (i to bez razmišljanja) prema nečemu drugom, trećem, desetom….
To je, ukratko rečeno, klasična priča i sasvim je u redu kada na jogu gledate kao sredstvo do postignuća ovoga ili onog konkretnog cilja.
Sa druge strane, ciljno orjentisan pristup je, zapravo, samo jedna od preliminartnih faza u sazrevanja koju mnogi, nažalost, nikada ne prevaziđu.
Zašto?
Pa, verovatno, zato što:
Kao što možete da vidite, u svim ovim stavkama ključni problem je strah od (o)puštanja i grčevito poistovećivanje sa tendencijama ega.
JOGA KAO PROCES SAMOISTRAŽIVANJA
Međutim, kada shvatite da je joga, pak, neuporedivo više put do cilja nego sam cilj, onda ćete početi da pristupate praksi joge sa jednom sasvim drugom namerom i u sasvim drugom kontekstu.
Umesto da gledate i koristite jogu kao način da ostvarite ideal, počećete da je vidite kao proces samoistraživanja, što uključuje sve aspekte života.
I, napokon, u tom procesu samoistraživanja – koji može da traje decenijama, ako ne i čitav život – imate priliku da uvidite i razumete šta je ustvari Joga u jogi.
JOGA U JOGI
(videcete da) Joga u jogi nije nikakva misterija, ili enigma, koja je skrivena ne znam ni ja gde. drugim rečima, ona nije tamo negde iza desetog brda, ili na vrhu brda, gde stižete kada se popnete stepenicama razvoja, ili samopoboljšanja.
Esencija joge je, kao što je reče legendarni Joel Kramer, u kvalitetu vaše pažnje. U tome koliko ste senzitivni, radosni i radoznalo prisutni celim svojim bićem, u svakom trenutku, kako u pozama, tako i u tranzicijama između poza i svemu drugome što radite na joga prostirci, uključujući i aktivnosti u svakodnevnom životu.
Za razliku od ciljno orjentisanog pristupa gde ste strogo fokusirani na rađenje, ovladavanje, prevazilaženje i postizanje, u procesno orjentisanom pristupu dominantno obraćate pažnju na to kako “radite” to što radite, tj. sa kojim kvalitetom pažnje, osećaja, strasti, interesa i uživanja to radite.
Drugo, dok u ciljno orjentisanom pristupu imate trojstvo – 1) Vas koji radite, 2) alatke s kojim radite, ili sredstvo, 3) destinacija, ili cilj – u procesno orjentisanom pristupu imate afirmaciju jedinstva (samadhi-ja) sa procesom, ili putem, od samog starta. Zar to nije sjajna vest?
Umesto da razmišljate o tome kakve bi stvari trebale da budu (u pozi, posle časa, ili jednoga dana), vi dozvoljavate procesu da vas apsorbuje tako da ne ostane ni traga ni glasa od mislioca i, samim tim, problema, dilema (trilema). Tek tada, možete da tečete sa tokom….
Kao što sam rekao u srodnom blog postu (šta dobijamo od joge i šta treba da od nje očekujemo): “Tek kada uvidimo šire implikacije koje prevazilaze našu individualnu priču, znaćemo da cenimo jogu u pravom smislu te reči. Pored toga, imaćemo realan ključ za kompletno ispunjenje svrhe života.”)
I taj harmonični tok tela-disanja-uma sa procesom je ono što čini da, u jednom trenutku, prepoznate da ste nerazdvojivo povezani sa svime sto vas okružuje, što bi moglo da se nazove Joga u jogi, ili Duh joge.
U različitim tradicijama to – suštinu svega – zovu: prana, chi, ki, veliki duh, sveti duh, rauh. Ja to volim da zovem živost.
I, tek tada intuitivno shvatate iluzornost ego-izvršioca, tj. da nisu konci u vašim rukama. Da je to tako, najlakše možete da vidite po tome što nemate kontrolu šta ćete sledeće da pomislite.
Bez obzira što ovo može da deluje obeshrabrujuće, uistinu – nije. Jer, napokon imate osećaj da vam je zaista pao kamen sa srca i duše.
Konačno, možete da odahnete, jer ste svesni žive milostivne inteligencije (nezamenljivog univerzalnog eksperta) koja nepogrešivo zna neposredni prolaz do slobode i totalnog ispunjenja.
I, da, još nešto: da biste naučili kako da kontinuirano tečete u skladu sa tom mudrošću, potrebno je vreme i voljnost da nepristrasno istražite (sve te) načine koji čine da ispadate iz toka milosti.
Zato smo, valjda, i dobili ovaj život, zar ne? 🙂
Namaste! ?
P.S. Ako vam se dopao blog post, ne zaboravite da ga podelite sa svojim facebook prijateljima.