Zašto joga a ne fitnes | Yoga Studio

Zašto joga a ne fitnes

twitter facebook
27/03/2017 | Peđa Gnjatić

“Joga, za razliku od drugih sistema vežbanja, afirmiše sazrevanje i otvaranje na svim nivoima. Ona je bila, jeste i biće IN u svim dobima. A posebno danas kada nam je duboko preispitivanje i korekcija celokupnog pristupa životu najpotrebnija.”

Na našim prostorima većina ljudi, na žalost, još nema predstavu o enormnoj vrednosti joge. A od onih koji i nešto znaju, dosta njih ne ume da poveže i iskoristi fantastične mogućnosti joge u svakodnevnom životu.

Da li je to zbog nedostatka kvalitetnih učitelja, ili zato što je ovde kriterijum za kvalitet toliko nizak, pa ljudi ulažu svoje dragocene resurse u stvari koje ne deluju, ili možda zbog poremećenosti osnovnog vrednosnog sistema u glavama ljudi, bog bi ga znao.

Bez obzira šta je uzrok, sjajna vest je da je došlo vreme za promenu, hteli mi to ili ne.

Joga, za razliku od drugih sistema vežbanja, afirmiše sazrevanje i otvaranje na svim nivoima. Ona je bila, jeste i biće in u svim dobima. A posebno danas kada nam je duboko preispitivanje i korekcija celokupnog pristupa životu najpotrebnija.

Sa jogom se naša perspektiva se menja iz „Ja to ne mogu“ u „Ja mogu sve što u svom srcu želim”. Tako da nema više potrebe da se držimo svoje udobne zone, misleći na to od čega ćemo (pre)živeti.

Ako bismo pričali šta sve joga donosi istrajnom i iskrenom praktikantu, mogli bismo da pričamo i pričamo…

U svrhu same teme, ono što je svakako interesantno naglasiti tiče se naučnih i medicinskih izveštaja o poređenju efekata joge i fitnesa.

Fitnes programi

  1. Simpatički nervni sistem dominantan, Ili “beži bori se i sledi odgovor.”
  2. Kortikalni region mozga aktivan.
  3. Ubrzani siloviti pokreti.
  4. Povećana mišićna tenzija.
  5. Visok rizik od povrede.
  6. Napor je maksimalno naprezanje, a disanje nepravilno i haotično.
  7. Neizbalansirana aktivnost suprotnih grupa mišica.
  8. Takmičarski ciljno orjentisan pristup.
  9. Fokus je napolju – na dostizanju prstiju, konačne linije, itd.
  10. Razvoj je ograničen na oblikovanje mišića ili spoljašnje pojave.
  11. Fitnes programi nas ostavljaju sa osećanjem umora i stvaraju dosadu.

Yoga

  1. Parasimpatički nervni sistem  dominira ili “relaksacioni odgovor”.
  2. Sabkortikalni region mozga dominira.
  3. Lagana dinamicnost i staticni pokreti.
  4. Normalizovan mišicni tonus.
  5. Nizak nivo povrede mišica i ligamenata, naravno, ako se joga radi kako treba.
  6. Napor je minimalan, relaksirana i energizovan, a disanje je prirodno i glatko.
  7. Balansirana aktivnost suprotnih grupa mišica.
  8. Netakmičarski orijentisan pristup.
  9. Fokus je usmeren unutra – na osecaju poze i disanja.
  10. Bezgranična mogućnost za razvoj na  svim poljima.
  11. Posle Yoge osećamo se osveženi, energizovani, relaksirani i srećni istovremeno.

Posle ovoga, nepotrebno je da odgovaramo na pitanje „Zašto joga, a ne fitnes?“ Međutim, bez obzira na neuporedivu prednost joge u odnosu na sve druge sisteme vežbanja, joga nije za svakoga. Drugim rečima, joga je za svačije telo, ali nisu svi ljudu spremni za proces promene koji joga pokreće.

Oni koji su spremni da se menjaju, treba da znaju sledeće:

– Joga nije još jedan (idiot)izam

Joga je rezultat beskrajnog eksperimentisanja pojedinaca koji nikada nisu imali nameru i interes da od toga prave instituciju ili sistem. Joga je igranje sa sobom na vrlo intiman i direktan način. To je igra odraslih, kao dečija igra – kaže Joel Kramer. U svakom slučaju, joga je iznad svakog idiot-izma i vere u prazno. Ona je empirijska holistička nauka za lične svrhe.

– Joga stimuliše pojačan protok životne energije kroz naše psihofizičke sisteme

Kada energija ponovo slobodno poteče našim nervnim kanalima, mi više nećemo moći mirno da sedimo (na primer, ispred TV ekrana), dok život prolazi pored nas. Drugim rečima, umesto spektatora ili autsajdera moraćemo da budemo vatreni učesnik u izazovima koje nam život donosi.

Zato što povećanja životna energija, plus koncentracija i etičnost, jesu stvarna moć da se uradi bilo šta – ako treba i planine da se pomere – na putu do samoostvarenja.

Ako, kojim slučajem, ipak nastavimo starim pasivnim obrascem ponašanja, moraćemo da ponovo ugušimo energiju. Zato, u početnim fazama prakse umesto mira, možemo iskusiti pre nemir i stanje neizvesnosti. Ali ako znamo princip: “i ovo će proći”, ili „kako došlo, tako i otišlo“, imaćemo dovoljno vere da istrajemo, ili istrpimo trajanje.

– Joga se vežba u svrhu nje same

Ovo je prilično teško shvatiti. Mada, ako kažemo da je ambicija u jogi jedna velika zamka, pošto nas u startu cepa i čini ozbiljnim za nešto što je u osnovi beznaporna nevina igra, biće nam lakše da pojmimo nešto što, u stvari, nema rezonskog smisla. Imalo ili nemalo rezona, jedino kada nismo ciljno orijentisani, možemo da se dovoljno opustimo, igramo svojim granicama i ne traćimo energiju na sulude pokušaje da dostignemo neki budući cilj. To je čista praksa joge. Naravno, pre ili nakon prakse možemo da imamo koji god hoćemo cilj ako će to da nas inspiriše, ali ne i za vreme prakse. Ambicioznost u praksi povlači našu pažnju i energiju sa rada i živog procesa na „dostizanje“ ideala, što direktno utiče na suštinski smisao joge. I drugo, rekli smo da ambicija stvara rascep između toga gde jesmo i gde bismo želeli da budemo. Kao posledica toga, javlja se stres, uznemirenost, osećaj neuspeha i razočarenje.  Sve ovo biva izbegnuto kada izvršimo korekciju osnovnog stava u samom pristupu praksi.

– Joga menja perspektivu iz: „To je nemoguće“ u „Ništa me neograničava“

Perspektiva „Ništa me ne ograničava“ jeste više unutrašnji osećaj da je sve moguće. To je stanje hrabrosti dok smo otvoreni na sve mogućnosti. To ne znači da smo prevazišli strahove, već sposobnost da uspostavimo pravi odnos sa emociom straha. Ako znamo da koreni skoro svih ograničenja, pa i straha, leže u psihi, onda, samim tim, možemo da odahnemo, i strpljivo sačekamo da joga transformiše svu tu neintegrisanu mentalnu građu. Na kraju, ima li šta važnije u životu nego duboka vera da je sve  moguće?

– Joga diže iz „mrtvih“

Poznato je da čovek koji se čvrsto drži svoje sigurne zone u jednoj tački biva toliko umrtvljen i otcepljen od strasti i živog toka promene, da postaje nalik zombiju. Sada, moć joge je takva da i zombija podigne iz mrtvih.

Prema tome, kada se bavimo jogom, treba da imamo u vidu da to nije tek igračka za rekreaciju, već vrlo moćna alatka za transformaciju mraka u svetlo.

Da budem iskren, ko ne želi da se menja, što je svakako u oblasti nečije slobode izbora, bolje da se odluči za neki iz repertoara fitnes programa. Zato što, uistinu, joga je za one smele koji se ne plaše da osete strah od promene i neizvesnosti, dok napuštaju stari poznati svet.

Šta još da kažem?! Osim, da joga stvarno deluje.

Ako želite praktično, dođite i probajte našu jogu. Više informacija: ovde