Yoga StudioU čemu je najveća vrednost joge za savremenog čoveka | Yoga Studio

U čemu je najveća vrednost joge za savremenog čoveka

twitter facebook
27/02/2018 | Peđa Gnjatić

„Kada shvatimo da ono prema čemu napredujemo nije neki fizički oblik (ili asana) već unutrašnje prepoznavanje istine ko smo mi stvarno, tada se više nećemo osećati neuspešno ako ne možemo da postignemo zahtevne poze. ‘Napredna’ praksa je bilo koji pokret koji nas dovodi bliže prepoznavanju našeg istinskog sopstva.“ – Donna Farhi

Da odmah odgovorim na pitanje, bez obzira što vam najverovatnije neće zvučati ništa posebno, a još manje prosvetljujuće.

Dakle, posle punih 25 godina bavljenja jogom iskustveno sam shvatio, van svake sumnje, da je najveća vrednost joge u adekvatnom praktikovanju, koje je održivo (bar) na duže staze, ako ne ceo život.

Zašto?

Ukratko, zato što jedino tako možete da prevaziđete svoje sopstvene slabosti koje vas vuku (neodoljivom gravitacionom silom) u trans uslovljenog uma i patnju.

A sad, idemo na detaljnije objašnjenje o tome šta karakteriše adekvatnu joga praksu.

ISPRAVAN POGLED

Znači, umesto da na joga praksu gledate kao na bojno polje u kome se krvnički borite sa sopstvenim telesnim, emotivnim i mentalnim slabostima, treba na nju da gledate kao na (samo)istraživačko unutrašnje putovanje koje počinje i uspostavlja se na joga prostirci, a nastavlja se u svakodnevnom životu.

Radi se o nepristrasnom stavu znatiželjnog unutrašnjeg posmatranja (kako deluje um) što je kamen temeljac u građenju stabilne i održive joga prakse. Pa, opet, mnogi ga uopšte ne razumeju i, samim tim, potpuno preskaču u svojoj praksi. Izgleda da je neuporedivo lakše stremiti pokušavanju da poboljšate sebe, a ne da neposredno sagledate i ukapirate gde grešite u odnosu sa sobom i onim što vam se dešava.

ISPRAVNA NAMERA

Namera proizilazi iz pogleda, ili osnovnog stava, i zato je presudna, pošto upravo od nje najviše zavisi na šta će se vaša joga praksa svesti – tj. gde ćete završiti sa njom.

Evo primera. Ako imate cilj da: (pre)naglasite postignuće savršenog poravnanja u finalnim oblicima asana, jer verujete da će jedino tada energija slobodno da poteče i transformacija da se desi; ili vežbate svakog jutra od 4h do 6h, jer ste  pročitali da ćete tako imati najbolje rezultate; ili svaki čas radite, kao pripremu, pet krugova pozdrav suncu, jer mislite da će vas baš to najbolje pripremiti za glavnu praksu; ili obavezno glasno mantrate mantru Om, jer (pobogu) to svi jogiji rade; ili dišete neku od  pranayama na samom početku, jer tako su vas učili; ili obavezno radite i stoj na glavi u sklopu prakse, zato što je to kralj svih asana, bar tako piše u jogičkim spisima; ili radite joga nidru, pošto verujete da ništa ne može da vas opusti tako dobro; ili praktikujete meditaciju u lotos pozi, kao završnicu, jer će vam baš ona zaokružiti praksu; ili primenjujete bilo šta drugo što mislite i verujete da treba bespogovorno da sledite – dakle, to samo govori da ste motivisani ozbiljnom (gotovo snajperskom) namerom da ovladate i prevaziđete sopstvene slabosti i probleme kako bi, pak, postigli ideal – tj. savršeno zdravlje, mir, sreću, blaženstvo, ili slobodu.

Tako da, shodno tome, nije ni čudo što vam je iskustvo polarizovano i zasićeno osećajem stresa, konflikta i neadekvatnosti.

U tom slučaju, kako god da okrenete, praksa će vam teći, ili završiti, u pravcu nastojanja i očekivanja da se desi (tamo u budućnosti) sve to što priželjkujete i zamišljate da se ne dešava sada i ovde – umesto u pravcu

1) radoznalog neposrednog posmatranja, ispitivanja i istraživanja onoga što se upravo neposredno  dešava u vašem telu, emocijama i umu, i

2) otvaranja prema trenutnom direktnom uvidu uzroka svih vaših problema i patnje, što je srž ispravne namere i samoistraživačkog rada. 

ISPRAVAN NAPOR (ILI AKCIJA)

Napor koji svesno, ili nesvesno, preduzimate na joga prostirci precizno reflektuje vaš unutrašnji stav i nameru.

Na primer, ukoliko nameravate da postignete neki (fiktivni) budući cilj, to će neizostavno polarizovati vašu pažnju i prenaglasiti kontrolu, naprezanje, kontrakciju i držanje mišića i disanja, što će upravo onemogućiti harmoničan (pro)tok životne energije, emocija, uvida, tj. iskustva.

Prema tome, da bi napor bio ispravan on ne sem da bude zbog postignuća, kao ni zbog ne postignuća.

U suštini, on treba da bude usmeren u pravcu jasnijeg sagledavanja i osvešćivanja gde ste i gde idete. Šta se dešava. Kada i zašto padate i patite. Koje to misli, ili uverenja, vas doslovno hipnotišu, tako da zaboravljate ko i šta ste vi stvarno. I da je već sve u najboljem redu.

Na kraju, ispravan napor je svaka akcija koja vas orjentiše na otvaranje i oslobađanje dubljeg disanja, intuicije i doživljavanja fizičkih senzacija – što dalje od asocijativnog i analitičkog razmišljanja – zato što je upravo to ono što vam najviše treba, da bi vam se um smirio i srce otvorilo, što je preduslov za samorealizaciju.

Kao što reče Donna Farhi: „Kada shvatimo da ono prema čemu napredujemo nije neki fizički oblik (ili asana) već unutrašnje prepoznavanje istine ko smo mi stvarno, tada se više nećemo osećati neuspešno ako ne možemo da postignemo zahtevne poze. ‘Napredna’ praksa je bilo koji pokret koji nas dovodi bliže prepoznavanju našeg istinskog sopstva.“

Najiskrenije se nadam da vam je sada daleko jasnije na šta tačno mislim, kada je u pitanju najveća vrednost joge za današnjeg čoveka.

Ako vam ovaj blog post ima smisla, podelite ga sa prijateljima na facebooku.

Isto tako, ukoliko želite praktično – da upravo testirate valjanost principa iz priče – javite se (Peđi) na tel: 063 8 250 657, ili e-mail: pedja@shivashakti.rs

Namaste!

🙂

Peđa Gnjatić