Pet razloga zašto većina ne uspe u jogi | Yoga Studio

Pet razloga zašto većina ne uspe u jogi

twitter facebook
13/03/2018 | Peđa Gnjatić

Jedina stvarna greška je ona iz koje ne (na)učimo ništa. – Henry Ford

Neuspeh u jogi, u kontekstu ovog posta, se prvenstveno odnosi na činjenicu da nismo uspeli, pre svega, da se uspostavimo u praksi joge na pravi način i, samim tim, održimo dovoljno dugo, kako bismo izgradili  – na temelju istine – svoj sopstveni karakter i zdrave navike u odnosu sa svojim telom, emocijama, umom, okolinom i drugim ljudima.

Jer, sve te (glavne) blagodeti kao što su: psihofizičko zdravlje, vitalnost, mir i harmoniju tela, uma i duha ponajviše zavise od našeg karaktera i životnih navika, a ne od toga da li možemo da izvedemo, kao od šale, sve te “napredne” joga asane.

Zato, ajd da vidimo koji su to pet razloga zašto većina nas, koji su se bavili ili se bave jogom, ne uspe u jogi.

  • Prvi razlog se odnosi na to da ne prepoznajemo glavnu zamku u koju upadamo, od samog starta, a to je da se poistovećujemo sa mišlju “ja” i vezujemo sa osećajem “moje”.

Šta je (tu) problem? Pa, za početak, u tome što tu zamku, inače, u svom životu, nikada nismo ni doveli u pitanje, jer nikad nismo ni posumnjali da nismo to (ego, ili odvojeni entitet) što mislimo da jesmo. Pa, samim tim, kako da je onda prepoznamo i zaobiđemo na joga prostirci?

Ipak, ono što provereno možemo da uradimo je da primenimo jednostavan trik, a to je da praktikovanje joge (počnemo da) gledamo kao proces, ili putovanje, u kome jednodušno učestvujemo sa uživanjem, umesto sredstvo uz pomoć koga nastojimo da postignemo ovo ili ono. Jer, kao što reče Doreen Virtue: “Ego vas tera da postižete, dok duša samo traži da uživate u procesu.

Prema tome, pitanje istinskog uspeha u jogi uveliko zavisi od toga kome dominantno udovoljavamo – egu ili duši?

  • Drugi razlog je što se držimo nerealne i, samim tim, neodržive perspektive.

Kao što sam rekao, u e-knjizi Održiva joga je dobra joga:  “Najlakše je pomisliti i poverovati da je jogička perspektiva usmerena na budućnost, ili očekivanje da se desi sve to što mislimo da se ne dešava sada i ovde. Najteže je uspostaviti, a pogotovo održati, originalni um i kontekst – tj. realnu perspektivu – od samog početka.

Ono što je zanimljivo primetiti je da drugi razlog ide ruku pod ruku sa prvim. Zato, kada naučimo da jogu gledamo kao živi proces kome dopuštamo da nas apsorbuje tako da zaboravimo na ego koji cilja i vezuje se za postignuća, naučićemo i da (pre)usmerimo svoju pažnju na trenutno neposredno dešavanje, od čega upravo zavisi sticanje realne perspektive.

I da, ne treba da zaboravimo, da bez realne perspektive nećemo biti u mogućnosti da praktikujemo empirijsko samoistraživanje, bez čega joga neminovno postaje mrtav leš bez živosti, svežine i kreativnog kvaliteta.

  • Treći razlog je što pristupamo praksi joge spolja ka unutra, umesto obrnuto.

Pristupanje praksi joge spolja ka unutra znači raditi (autsajdersku) jogu iz glave. To znači da (pre)naglašavamo afirmaciju posmatrača u glavi koji – misleći da zna kako treba – diriguje telu, disanju i pažnji šta će i kako da radi. I, ne samo to, samo rađenje ima tendenciju da nam pređe u auto-pilot mod, a to već nema nikakve veze sa jogom.

Jedini način da korigujemo svoj pristup je kroz učenje da dublje osećamo svoje telo i, iznad svega, dopuštanje disanju da nas vodi.

Više o tome možete da saznate ovde: http://shivashakti.rs/glavna-uloga-disanja-u-praksi-joge/

  • Četvrti razlog je što koristimo prekomernu silu.

Usled, dominantno ciljno orjentisanog pristupa, takmičarskog duha i duboke uslovljenosti da: “bez muke nema nauke”, ili “bez bola nema postignuća”, ili “ništa bez krvave borbe”, postajemo isuviše ambiciozni i nasilni u odnosu sa svojim telom i disanjem.

Problem sa korišćenjem prekomerne sile je što na taj način stvaramo previše nesvarljivog otpora koji nas, kada se akumulira u hroničnu teskobu, doslovno obori s nogu.

To je kao da guramo zid sa namerom da prođemo kroz njega. Dok zid ostaje na mestu, mi, samo je pitanje trenutka, padamo kao pokošeni.

Gde je rešenje?

Za početak, u otvorenom i iskrenom priznanju da se uveliko (i) maltretiramo, na joga prostirci.

I, tek tada ćemo biti u stanju da uvidimo, iz prve ruke, da to dolazi iz uslovljenog (samo)destruktivnog nesvesnog obrasca, a ne iz svesne (srčane) namere.

Pored toga, treba da shvatimo i to da ulaganje previše sile na joga prostirci najčešće ne znači više dobiti, čak naprotiv. To je zloupotreba prve yame.

A, konačno rešenje je, kao i u trećeg razlogu, u korekciji pogleda, stava i pristupa. U praksi, to radimo tako što (a) preusmeravamo pažnju – svaki put kada se setimo – na dublji osećaj svega onoga što se dešava u telu od vrata na dole i (b) dopuštamo disanju i intuiciji da nas vodi.

  • Peti razlog je što očekujemo da ćemo praktikujući jogu stići “tamo” (negde) gde već nismo.

Ovaj razlog govori da verujemo da to što očekujemo nije prisutno ovde-sada.      

Problem sa očekivanjem nije toliko u fiktivnim ciljevima koje očekujemo da ostvarimo u budućnosti  – jer, to može da bude i podsticajno, bar u počletku – koliko u tome što, dok smo u stanju očekivanja, gubimo iz vida samoočigledno, a to je: stabilno tlo koja nas konstantno podržava, čulna percepcija, osećaj pokreta disanja i prostora u kome se disanje kreće, intezitet u mišićima, osećaj ograničenja u udovima, prisustvo osećaja “Ja jesam”, neograničeni prostor tišine između dva daha, tj. izdaha i sledećeg udaha, prisustvo stvari u neposrednoj okolini, itd.

Plus, stvarni problem je i u tome što nam očekivanje polarizuje ključnu alatku –pažnju – i ubacuje nas u nepotrebni konflikt, koji nas upravo sprečava da razvijemo dublji fokus i moć sveobuhvatne pažnje koji su su nam neophodni da odemo u dubinu, gde ćemo direktno realizovati ko i šta smo mi doista.

Konačno, to je ono za čim mi tragamo. A, obzirom da smo mi već to za čime tragamo, svako očekivanje da ćemo to dostići tamo negde – iza brda – samo govori da negiramo tu činjenicu.

I, još nešto, uzrok neuspeha u jogi nisu čak ni ovi pet razloga, već trenutak kada prestanemo da učimo od sopstvenih promašaja. To jest, kada se predamo da nas uslovljeni obrasci i uverenja vode kroz život.

Detaljnu razradu na ovu temu možete da pročitate u mojoj e-knjizi: Održiva joga je dobra joga. 

Da biste sve ovo testirali u kontekstu prakse, prijavite se za grupne časove joge sa Peđom, na tel: 063 8 250 657

P.S. Ako moje pisanje ima smisla za vas, podelite ga sa prijateljima na društvenim mrežama.

Namaste!

Peđa Gnjatic