Glavna uloga disanja u praksi joge

“Koji god pokret ili joga asanu praktikujete, dozvolite osnovnom disajnom obrascu širenja i skupljanja da se izražava kroz vas u svakom trenutku. Onda će vaša praksa postati kao ples u kojem vas vodi nevidljivi partner disanje.” – Donna Farhi

Disanje u praksi joge, kao što svi znamo, se zove pranayama. I, kao što ćemo videti, to (po definiciji) nije obično disanje, već moćno pokretačko. A evo i zašto.

Pranayama se sastoji iz dve reči, a to su prana i (a)yama. Koren reči pra znači kontinuiran, a na znači pokret. Tako, prana znači životna energija koja je u konstantnom pokretu. Yama znači voljno korišćenje te pokretačke sile u određene svrhe. Otud, pak, pranayama je inteligentno korišćenje prane u pročišćavajuće, regenerišuće, energizujuće, harmonizujuće, isceljujuće i transformativne svrhe, i to na način da se ne naruši njena osnovna sloboda.

Inače, u žargonskom prevodu prana(-)yame kao disajne kontrole se naslućuje usiljeni kontekst u kome disanje upravo gubi svoju slobodu i spontanu relaksiranost.

Prema tome, da se to ne bi desilo, ne smemo da gubimo iz vida da je yama (u pranayami) pre svega ayama, što znači dozvoljavanje slobode disanju, a ne kontrola.

Stoga, iz perspektive hatha joga prakse, to znači da dopuštamo energiji disanja, tj. prani, da nas pokreće i vodi – i to na svim nivoima – u pravcu sve veće slobode od vezanosti za fiksirane perspektive i obrasce ponašanja.

I to je glavna uloga disanja, ili pranayame, u praksi joge.

A da bi disanje vršilo svoju ulogu kao pokretačka i, ujedno, smirujuća sila – što je srce joge – ono mora da bude slobodno i relaksirano, a pogotovo dok ga vešto (tj. namerno) usmeravamo kroz linije energija, tj. od centra ka udovima sa udahom i obrnuto sa izdahom.

Ono što se, pak, da primetiti kod mnogih jogina i jogija, koji očito pogrešno vide i interpretiraju pranayamu, je činjenica da besumučno vrše kontrolu nad i onako kontrolisanim procesom disanja. I ne znajući da, upravo, tako osujećuju dolaženje u poravnanje sa inteligentnom energijom (pranom), bez koga nema istinskog pročišćenja, harmonizacije, isceljenja i transformacije.

Dakle, još jednom da naglasim: ono što treba da naučimo na joga prostirci, kao i u životu, nije kontrola disanja, već kako da dozvolimo disanju da bude slobodno u svom konstantnom pokretu i da nas vodi do slobode – ili onoga šta je joga stvarno.

Više informacija, koje će vam (iskreno verujem) upotpuniti razumevanje nesumnjivo najvažnije teme u jogu – disanja – možete da pročitate: OVDE

P.S. Sviđa vam se ovaj post? Podelite ga sa svojim prijateljima na društvenim mrežama.

Namaste!

Peđa Gnjatić